Danas sam nešto video na mapi pa ću vam ispričati jednu priču.
Odem sa drugom (on vozio) na relativno kratak put (60km) ali u nepoznato područje. I tamo pogrešimo neko skretanje i zalutamo. Telefon sam uzeo relativno skoro i nisam imao nikakvu navigaciju instaliranu osim Google Maps. Ona nema turn-by-turn nego onako samo iscrta mapu i nema nikakva podešavanja (najbržim, najkraćim putem, izbegavaj ovo ili ono (u to vreme nije imao). Ukucam da me vodi kući, on nadje put i krenemo. On nas je vodio nekim putevima bože sačuvaj, traktori onuda idu jednom godišnje a mi u Ford Probe. I tako se u 4 ujutru zaglavimo u neko blato. Najbliže selo 2-3km. A i kome da lupaš na vrata u to doba i pitaš dal ima traktor da te izvuče? Ako te ne upuca odmah oteraćete u tri lepe. I čekali smo do 6 sati u kolima i onda krenuli da tražimo pomoć. Posle nekog vremena nađemo čoveka koji nas izvuče i dodjemo kući.
Poenta priče:
To kuda nas je Google vodio jesu putevi, neasfaltirani ali iz satelita to liči na put. Uživo tu samo traktori i eventualno džipovi mogu da prođu. Zato pre nego što ucrtate neasfaltirani put u Waze, zapitajte se da li bi vi prošli tim putem. I da li bi prosečni auto mogao da prođe tim putem.
Svi se zanesemo sa crtanjem pa unosimo sve što liči na put. Ali realna je mogućnost da neko koristi i neasfaltirane puteve u svojoj navigaciji ali velika je razlika između tih “gradskih” neasfaltiranih puteva i nekih kojima samo koze mogu da prođu.
A to je ono što sam na mapi video, neko se zaneo sa ucrtavanjem puteva koji su za obične automobile neprohodni 100%.
Naravno, ovo nije nikakvo pravilo ni zakon, samo drugarski predlog i preporuka.
